Сунчаница ( Macrolepiota procera), позната још и као козарка, прстенка и срндаћ цењена је јестива гљива. Расте касно лети, па све до новембра. Прилично је честа на Златибору где се може наћи на ливадама, пропланцима и у четинарским шумама.
Шешир сунчанице нарасте и до 30 центиметара, округао или јајолик, сивосмеђ са тамнијим љуспама, код старијих примерака отворен, са испупченим тамносмеђим теменом.
Листићи су бели, густи, меки. На притисак постају смеђи.
Дршка висока до 40 центиметара, шупља, на дну задебљана, уздужно прошарана. чврста и жилава На њој се налази покретљив прстен.
Месо је мекано, пријатног укуса и мириса.
У исхрани се користи само шешир гљиве. Изузено је цењена у кулинарству. Може се спремати на различите начине; изузетно је цењена похована, може се пећи на роштиљу, додавати у кајгану, од ње се могу припремати различите салате…
Могућа је замена са другим врстама из истог рода као што су: куштрава сунчаница (Macrolepiota rhacodes) која је такође јестива, али код неких људи може изазвати стомачне проблеме, Конрадова сунчаница (Macrolepiota konradii, а од отрових двојница треба обратити пажњу да не дође до замене са харингачом (Lepiota cristata).
Ако вас занима чудесни свет златиборских гљива, са неким од њих се можете упознати на овом месту: Гљиве Златибора.
