Зелена пупавка, зелена мухара, зелена овојњача ( Amanita phalloides) је врста отровне гљиве из породице пупавки. Иако најчешће расте на нижим надморским висинама, зелена пупавка настањује и Златибор по листопадним шумама или у близини борова.

Шешир је пречника до 15 cm, код младих примерака звонаст, јајолик, касније отворен, најчешће са различитим нијансама зелене боје. Готово увек изгледа као да је мастан. Листићи су бели, густи. Дршка је бела, код развијених примерака, у доњем делу, са змијастим шарама зелене боје, при врху са висећом, белом „сукњицом“, при дну се налази врећаста волва са белим омотачем.

Зелена пупавка спада у најотровније гљиве на свету (Међу гљиварима је позната и као Краљица смрти). Смртоносна доза је око двадесет грама сирове гљиве, а смртност међу отрованим је око 50%. Термичком обрадом и сушењем, количина отрова се не смањује. Њен отров разара виталне органе, бубреге и јетру. Симптоми тровања су: мучнина, повраћање, пролив, општа слабост и јављају се 7-8 сати после узимања гљиве, а некада и после два дана. Отрованог треба хитно транспортовати у болницу.

Неискусни гљивари је, због белог шешира, мешају са ливадским шампињонима или јестивим зеленим зекама (Зеке на дршци немају прстен, волву нити гомољ). Важно је избегавати брање младих, неразвијених печурака на којима није могуће извршити добру детерминацију.

Ако вас занима чудесни свет златиборских гљива, са неким од њих се можете упознати на овом месту: Гљиве Златибора.