Гавез (Symphytum officinale) је вишегодишња зељаста биљка која је у народу позната и под именом воловски језик или црни корен. Гавез расте на влажним местима, на ливадама поред потока и река. Углавном расте у равничарским пределима, мада није редак ни на Златибору.
Корен биљке је црн споља, а унутра бео. Разгранат је и сочан. Стабло је зелено, шупље и прилично длакаво. Може да нарасте и преко пола метра. Када се преломи ослобађа лепљиву слуз. Листови су издужени, језичастог облика, такође длакави. Длаке су изузетно чврсте, па приликом брања боду. Цветови су ситни, од беле, преко розе, па до плаво-љубичасте боје. Звонастог су облика и груписани у цвасти. Биљка цвета од априла до септембра. Плод гавеза је орашица.
Лековитост гавеза
Гавез је лековита биљка. Садржи алантоином у великим количинама који убрзава размножавање ћелија у оштећеном ткиву, а самим тим и брзу регенерацију. Поред тога садржи и ауксин, хормон који такође убрзава обнову повређеног ткива, али и алкалоиде који ублажавају бол. Од активних састојака садржи холин, слуз, танине, смолу, шећере, аспарагин, кафену киселину, фосфор, гвожђе… Корен биљке је богат калијумом и калцијумом који минерализују кости.
Биљка се примењује у лечењу оштећених зглобова и пршљенова, уганућа, ишчашења, прелома костију, истегнућа лигамената и тетива, артритиса, псоријазе, гихта, чукљева, модрица, отока и опекотина. Користи се у виду масти и гелова, али и у облику облога. Помаже и у лечењу астме и бронхитиса када се користи у виду чаја или тинктура. Пошто гавез има и токсична дејства, треба бити опрезан приликом његовог коришћења. Важно је водити рачуна о облику у ком се користи, количини и трајању третмана.
Уопштено, гавез не би требало користити дуже од 4-6 недеља. Треба направити паузу бар месец дана, пре наставка терапије. Деца, труднице, дојиље и старији од 70 година не би требало никако да га користе. Не ставља се на отворене ране.
Могуће је користити га и као прихрану воћу и поврћу јер његови хормони подстичу раст биљака. За ову намену, гавез се оставља да одстоји неко време у води којом се касније заливају биљке.
