Крста Смиљанић, армијски генерал, рођен је 29.12.1868. године од оца Милосава и мајке Видосаве у златиборском селу Љубиш. После војне каријере, обављао је и важне политичке функције као бан Зетске бановине и сенатор Краљевине Југославије.
Основну школу је завршио у Белој Реци, а шест разреда гимназије у Ужицу. 1888. одлази у Београд где кроз три године завршава Нижу школу Војне академије и добија диплому инжењерског официра (потпоручника). Вишу школу исте Академије је завршио 1896. године.
Војно ангажовање
По завршетку студија, поручник Крста Смиљанић је одмах ангажован, прво као комадант пионирских чета, а убрзо постаје ордонанс официр краља Милана, а затим и краља Александра Обреновића. 1902. године, као мајор, прелази на функцију комаданта батаљона, све до 1908. када долази у „Главни ђенералштаб“. 1909. одлази на једногодишње стажирање у француски 74. пешадијски пук у Руану. По повратку, постављен је на место шефа оперативног одељења у генералштабу.
На почетку Балканских ратова Крста Смиљанића постаје један од најближих сарадника генерала Радомира Путника. Као потпуковник постављен је на чело Саобраћајног одсека, задужен за припрему мобилизације. По завршетку ратова, био је члан српске делегације на мировној конференцији у Букурешту.
По избијању Првог светског рата Смиљанић командује Дринском дивизијом која се истакла током Церске и Колубарске битке. После повлачења преко Албаније, дивизија је реорганизована и послата у ослобађање земље.
Под његовом командом, ова дивизија води пресудне битке током освајања Кајмакчалана. После крвавих борби и велике победе Смиљанић добија готово митски статус међу својим војницима и у тадашњој јавности.
По завршетку рата, сад већ легендарни командант, постаје заповедник Треће армијске области. У чин армиjског генерала унапређен је 21.10.1923. године. Радио је до 11.04.1929. када одлази у војну пензију.
Од октобра 1929. до јануара 1931. био је бан Зетске бановине. За то време, ангажовао се на унапређењу услова живота, градњи путева и школа у Црној Гори. Због лошег здравственог стања по сопственој молби, указом краља Александра смењен је са позиције бана, али је већ наредне године постављен за сенатора. На тој функцији остао је до 1938. године.
Други светски рат је Крсту Смиљанића вратио у родни Љубиш. Плашећи се познатог генерала и његовог утицаја у народу, немачка команда га одводи у Београд у кућни притвор. Ту је и преминуо, 14.05.1944. године.
За живота је одликован 35 пута. Карабин, сабља и гусле из његове заоставштине се чувају у збирци библиотеке у Чајетини, а на Златибору му је подигнут споменик.
