Мртва коприва (Lamium) је једногодишња зељаста биљка из породице уснатица. Назива се још и црвена коприва. Сматра се најраспрострањенијим коровом код нас. Расте уз гајену биљку узимајући јој простор и хранљиве материје, што утиче на принос саме културе. Мртва коприва расте по шумама, у жбуњу, по вртовима и њивама, запуштеним травњацима, поред путева…
Корен биљке је жиличаст. Стабло је усправно и разгранато, висине до 30 cm. Доњи листови су мали и округли, са доње стране зелени док са горње имају розикасти одсјај. Горњи листови су без петељке, срцасти и по ободу назубљени. Цветови су груписани, љубичасто розе боје и подсећају на усну дупљу пљоснате рибе. Биљка цвета од марта до октобра, а размножава се семеном које разноси ветар. Једна биљка може да произведе преко 200 семенки. Изузетно је отпорна на ниске температуре.
Мртва коприва спада у јестиве биљке. Садржи витамин Ц, гвожђе, влакна, као и антиоксидансе. Делује као диуретик, аналгетик и дијафоретик. Смањује симптоме алергије, побољшава имунитет, ефикасна је у сузбијању Ешерихије коли и других бактерија. Од ње се припрема салата, супа, чај или се додаје у теста и јела. Листови се скупљају пре цветања и суше на промаји. Чај се конзумира умерено јер има лаксативно дејство. Листови се користе и за заустављање крварења рана.
Иако је јестива и за разлику од обичне коприве не жари, стока је не једе због непријатног мириса. Како је једна од првих пролећних биљака која цвета изузетно је значајна за исхрану пчела.
