Росопас (Chelidonium majus) је вишегодишња зељаста биљка из породице макова. Назива се још и ластавичја трава, руса трава, змијино млеко. Росопас воли плодна и сеновита места. Расте као коров по рубовима шума, поред путева, на запуштеним местима, близу потока, у двориштима и парковима.
Биљка има кратак и дрвенаст ризом. Стабљика је усправна и разграната, висине и до једног метра. Листови су састављени, перасто раздељени. Доњи, ближи тлу су са петељком, док су горњи седећи. Лиске су јајасте, по ободу рецкасте, обично са три режња. Стабљика и листови са лица су светлозелене боје, док су са наличја плаво зелени, прекривени длачицама. Цветови су жути, двополни, скупљени у штитасте цвасти. Цветају од априла до августа. Плод је издужена чаура са пуно семена. Семе разносе мрави који се њима и хране. Сви делови биљке садрже жути сок, сланог и горког укуса, док је мирис биљке оштар и непријатан.
Росопас је лековита биљка. Она садржи витамине Ц и А, органске киселине, природне антибиотике, етерична уља, смолу, сапонин, као и отровне алкалоиде (најзаступљенији су кортизин и хелидонин). Највише алкалоида има корен и лист и у случају уношења веће количине у организам може изазвати парализу нервног система. Због својих отровних својстава препоручује се спољна употреба биљке, док се као чај или тинктура од осушене биљке, користи највише три недеље након чега се прави пауза бар једну недељу. Најбоље је користити је у мешавини са другим чајевима.
Росопас се користи за лечење болести коже, органа за дисање и варење, зглобова и костију, нервног система и женских репродуктивних органа. Најпознатији је као природан лек за отклањање брадавица које се, током 3-4 дана, мажу соком росопаса на свака 3 сата.
