Од 16. до 19. јуна 2023. године одржани су Дани планинара Србије у селу Ждрело на падинама Хомољских планина. Другог дана манифестације на програму је било Државно првенство у планинарској орјентацији на којој је учествовало шест екипа Планинарског клуба Торник.
Наша екипа наступа у већ добро познатом саставу: деветогодишњак, жена која има проблема са оријентацијом у простору (муче је лево и десно) и средовечни мушкарац који има проблема са килажом, а и ноге га мало боле. Стандардно, наступамо у категорији рекреативаца.
Стаза је дуга 3,6 километара, на њој је 7 тачака и имамо 2,5 сата да их пронађемо. Сад смо већ искусни, па лако погађамо правац којим треба да кренемо. Правац смо погодили, али контролне тачке нема. После дуго шетања и изгубљеног времена, утврђујемо да најстарији члан екипе све време погрешно чита карту. После тог открића, све је лако. Тачку налазимо на месту на ком смо, на почетку, и мислили да ће бити, али смо заборавили да свратимо до њега.
Остатак стазе, искрено, прилично досадан. Успона готово да нема, поток ниједан, блата к’о за лек, а киша је, к’о за баксуз, почела да пада тек кад смо већ били пред циљем. Једино су тачке биле на прилично завученим местима, а добили смо прилику да успут обиђемо и сеоско гробље. Онако, не изгледа лоше. По околини има дудова, па најмлађег члана екипе упознајемо са овим воћем. Допало му се.
Нема се о трци шта више рећи. Готово као лагана шетња. Стигли на циљ, средовечни мушкарац се није ни ознојио, па је, без пресвлачења, отишао на пиво. Овај пут је у питању било Хомољско, из домаће радиности. Допало му се.
Чекају се остали такмичари и проглашење победника. Први пут у новијој историји наша екипа се пење на победничко постоље. Освојили смо бронзану медаљу, али нама она сија као злато.
Пошто је трка протекла без неких претераних узбуђења, новинарску палицу, први пут у животу, преузима најмлађи члан екипе који је разговарао са пиониркама Софијом Спасенић и Вањом Туцовић.
– Како вам изгледа данашња трка?
Вања: Стаза је била мало монотона јер је углавном по равном. У Нишу ми је било доста занимљивије.
Софија: Исто мислим о овој стази, мада је до сада најзанимљивије ипак било на Авали.
– Откуд вас две у планинарској оријентацији?
Вања: Другарица Милена ме је први пут позвала да будем замена у тиму. Погодило се да је једна девојка одустала, па сам одмах добила прилику да учествујем у трци на Авали. Допало ми се, па сам одлучила да наставим.
Софија: Исти случај је и са мном. Нас две смо заједно кренуле и ево учествовале смо на свим тркама ове године. Спорт је занимљив и наставићемо да се такмичимо.
Огњен: Мени је оријентација јако паметан спорт. Не могу рећи да много знам о њему јер је ово тек трећи пут да учествујем. Први пут је било забавно, а други пут најбоље. Данас је било мало прелако, али сам први пут освојио медаљу. У Нишу смо имали доста препрека: трње, блато, набујали потоци, па је трка била баш узбудљива. Зато ми се и допала. Моја оцена за спорт је 10/10.
Огњен Савић
Наравоученије: Правимо паузу до септембра и следеће трке.
