Дивља трешња (Prunus avium) је дрвенаста биљка из породице ружа. Позната је и под именим црна трешња или птичарка. То је самоникла биљка која настањује ливаде и рубове шума и брдским и планинским пределима. Животни век јој је од 100 до 150 година.
Корен биљке је дубок и јак. Стабло дивље трешње може достиже висину од 15 па до 30 метара, док у пречнику може имати и 1,5 метара. Кора је танка и глатка, смеђе боје са видљивим хоризонталним порама, лентицелама. Код младе биљке ове поре су светле, док са старењем постају тамније и у виду пукотина. Крошња је купаста и разграната. Листови су наизменично распоређени. Расту на петељци, јајасти, по ивицама тестерасто назубљени, а на врху зашиљени. Дуги су 5-15 cm, а широки 3-8 cm. Млад лист је зелен, да би током лета постепено прелазио у жуту и наранџасту. Пред опадање лист је црвен. Дивља трешња цвета у пролеће. Цветови су бели и збијени. Опрашују их пчеле. Плод је ситна, тамноцрвена коштуница, кисело-слатког укуса. Зри од јуна до августа.
Дивља трешња олакшава варење, делује као диуретик, ублажава упале десни и грла, смирују кашаљ, јача организам. Плодови се конзумирају свежи, док се чај кува од петељки.
Дивља трешња се користи као полазни материјал за стварање нових сорти, као и подлога за калемљење трешања и вишања. Сматра се изузетно медоносном биљком.
