Боквица (Platago) је вишегодишња зељаста биљка из истоимене породице Plantaginaceae. Распрострањена је широм Европе и Азије. Изузетно је прилагодљива биљка, па расте на различитим подлогама и надморским висинама (до 2.000 метара). Становник је готово сваке ливаде, пашњака и дворишта. Разликују се мушка усколисна (Platago lanceolata) и женска, широколисна боквица (Platago major).
Боквица има раширен коренски систем, са већим бројем дебљих корена из којих расту бочни корени. То је усправна биљка висине до 60 cm. Листови су у приземној розетни, дебели и тамнозелени. Код женске боквице они су широки, јајасти, по рубу делимично назубљени, са седам јако изражених жила. Цветна дршка је округла. Цвасти се састоје од ситних бело-розе цветића сложених у дугуљасти клас. Плод је јајаста чаура са 2-4 семенкама. Мушка боквица има уске и издужене листове са 3-5 провидних жила. Цветна стабљика је угласта на чијем врху је клас смеђе боје. Плод је двосмерни толобац. Биљка цвета од маја до августа. Опрашивање се врши путем ветра или животиња.
Боквица је лековита биљка. Садржи слуз, танине, органске киселине, пектин, витамин Ц, К, А и Б, цинк, калијум, калцијум, фосфор, гвожђе, сумпор.
Користи се у облику чаја, сирупа, салате. Веће количине могу изазвати лаксативни ефекат (пражњење црева) и снижавање притиска. Листови се беру у марту и априлу уколико се користе свежи, ако се суше онда се беру од јуна до октобра. Брати их пре цветања биљке. Мушка боквица има шири спектар лековитог дејства од женске.
Боквица умирује кашаљ, користи се за детоксикацију крви и као природни противотров, смањује оток услед убода инсеката и упалу коже и слузокоже, чисти загнојене ране, ублажава тегобе код чира на желудцу, инфекција уринарног тракта.


