Обична кандилица (Aquilegia vulgaris) је вишегодишња зељаста биљка из породице љутића. У народу је позната и под именом орлић, јер јој облик цвета подсећа на орлове канџе. Распрострањена је у Европи, северној Африци и деловима Азије. У Србији је широко заступљена, нарочито у брдско-планинским пределима. Може се наћи у светлим шумама, по ободу шума, на планинским ливадама и каменитим пашњацима. Најбоље успева на полусеновитим местима са кречњачком подлогом и средњом влажношћу.
Биљка има дебео, вретенаст и кратко разгранат корен који дубоко продире у земљу. Стабло је усправно, зелено или црвенкасто, при врху разгранато. Висина му је од 30 до 80 cm. Често је прекриветно ситним длачицама. Листови су плаво-зелене боје. Приземни листови имају дуге дршке и двоструко су троделни. То значи да се главна лисна дршка не завршава једним листом, већ се грана на три мања дела. На сваком од та три дела налази се још по три листића. Горњи лстови су на стабљици и једноставнији су. Они имају врло кратке дршке или су седећи. Знатно су мањи и ужи од приземних. Цвет је повијен наниже. Састоји се од пет чашичних листића, који изгледају као крунични и пет круничних листића који су продужени у закривљене „мамузе“. Најчешће су плави, љубичасти или ружичасти, често са светлијим врховима. Биљка цвета од маја до јуна. Плод се састоји од пет дугуљастих мешкова, фоликула који су при врху шиљати. Семе је ситно, сјајно и црно. Кад плод сазри, мешкови се отворају на врху и семе испада.
Обична кандилица садржи токсичне алкалоиде. Цијаногени гликозиди могу изазвати иритацију коже, а ако се поједе, долази до мучнине, повраћања и лупања срца.
