Хидроелектрана „Под градом“ изграђена је на реци Ђетињи у Ужицу и почела је са радом 02. августа 1900. године. То је била прва хидроелектрана у Србији изграђена по Теслиним принципима полифазних струја.



Идеја о изградњи хидроелектране у Ужицу потекла је од ткача који су због развоја своје делатности, желели да се удруже и изграде велику ткачку радионицу. За покретање радионице био им је неопходан извор струје, па су помоћ потражили од Ђорђа Станојевића, физичара и професора Велике школе из Београда. Он је испитујући Ђетињу одредио место постројења, сматрајући да река ту има довољну снагу неопходну за производњу струје која ће напајати радионицу и уличну расвету Ужица. Пројекат је израдио инжењер Аћим Стевовић из Мокре Горе, док је камен темељац поставио краљ Александар Обреновић 15. маја 1899. године. Том приликом користио је месингани чекић који се и данас чува у Народном музеју у Ужицу. Опрема је купљена од фирме „Simens & Halske“ из Берлина. Возом је транспортована до Крагујевца, а одатле воловским колима.
Кањон Ђетиње није дозвољавао да се хидроелектрана са свим својим постројењима сагради на једном месту. Недостатак простора захтевао је физички одвајање бране и зграде централе. Њих спаја доводни канал дужине 775,9 метара.
Хидроелектрана „Под градом“ радила је непрекидно све до 1973. године. Изградњом пруге Београд – Бар, довод воде од бране до централе је затрпан и тиме стављена тачка на њен рад. 14. јула 1977. године зграда хидроелектране проглашена је за културно добро од великог значаја. Тек 2000. године, 02. августа, централа је реконструисана и поново оспособљена за рад. Од 2009. отворена је за посетиоце.
Зграда се налази у склопу Народног музеја у Ужицу и у њој је данас смештен Музеј технике.