Црвени адмирал (Vanessa atalanta) је један од најпрепознатљивијих и најраспрострањенијих дневних лептира у Европи. Припада породици Nymphalidae и важи за изузетно прилагодљивог и снажног мигратора, који се може срести у различитим стаништима – од планинских предела до градских паркова. Први ју је описао Карл Лине у десетом издању свог дела Systema Naturae.
Црвени адмирал је препознатљив по тамним, готово црним крилима са јаркоцрвеним појасом који се протеже преко предњих и задњих крила, као и по белим пегама на врху предњих крила. Ова контрастна обојеност служи као визуелно упозорење потенцијалним предаторима.
Распрострањеност и станиште
Црвени адмирал је присутан у Европи северној Африци западној и централној Азији, деловима Северне Америке.
На Златибору је прилично чест, нарочито током пролећа и лета, када се може видети на ливадама, у шумским пропланцима, баштама, парковима и чак у градским срединама. Преферира топла и сунчана подручја богата цветним биљкама.
Понашање и миграција
Црвени адмирал је познат као миграторна врста. Сваке године велики број јединки мигрира из јужних региона ка северу током пролећа, док се у јесен враћају у топлије пределе. Ова сезонска кретања чине га једним од најзанимљивијих европских лептира са аспекта биологије понашања.
Лептир је активан током дана, нарочито по сунчаном времену, а често се може видети како слеће на зрело воће, стабла или влажно тло ради уноса минерала.
Мужјаци су изражено територијални и активно бране простор који им служи као место за осматрање и привлачење женки. Територија се обично налази на узвишеном месту (ивица шуме, зараван, стаза, пропланак, врх жбуна или зид).
Просечна величина територије износи приближно 25 до 200 квадратних метара.
У повољним условима простор може бити и мањи (око 10–30 m²), али строгo контролисан и агресивно брањен.
Мужјаци често патролирају линеарном путањом дужине 50 до 200 метара, са повременим узлетима у висину ради протеривања ривала.
Борбе између мужјака су кратке, али динамичне, са циклусима јурњаве и спиралног лета, након којих победник поново заузима исту осматрачку позицију. Ове борбе прилично подсећају на плес.
Ритуал удварања (парење)
Ритуал удварања код Црвеног адмирала представља прецизно координисан низ визуелних и просторних сигнала који имају за циљ привлачење женке и спречавање парења са неподобним партнером.
Процес обично протиче у следећим фазама:
Осматрачка позиција мужјака – Мужјак заузима доминантну тачку на својој територији (врх жбуна, камен, стабло, ограда) одакле надгледа околину и реагује на пролазак јединки.
Идентификациони лет – По уочавању лептира у пролазу, мужјак креће у брз, луковит лет како би проверио да ли се ради о женки исте врсте.
Спирални удварачки лет – Ако је јединка женка, следи карактеристичан спирални лет у коме мужјак лети изнад и око ње, приказујући своју кондицију и доминацију.
Слетање и прихватање – Женка, ако прихвата удварање, слеће на површину, након чега долази до парења које може трајати од 30 минута до више сати.
Током удварања важну улогу играју и феромони које мужјак лучи посебним жлездама на телу, а који делују као хемијски сигнал за препознавање и одабир партнера.
Парење се најчешће одвија током сунчаних поподневних часова, при стабилним температурним условима.
Гусенице су тамне са ситним бодљама и живе у свиленим склоништима од листова коприве. Развојни циклус траје неколико недеља, у зависности од температуре и влажности.
Исхрана
Одрасли примерци хране се нектаром различитих биљака, као што су: коприва, маслачак, чичак, зрело и ферментисано воће
Ларве се углавном хране лишћем: велике коприве (Urtica dioica) и мале коприве (Urtica urens)
Коприва је кључна биљка у животном циклусу Црвеног адмирала и има суштинску улогу у опстанку врсте.
Животни век
Животни век варира у зависности од климатских услова, годишњег доба и генерације којој припада јединка.
Просечан животни век одраслог лептира износи 2 до 6 месеци.
Јединке које се излегу крајем лета или у јесен и које презимљавају могу доживети до 9–11 месеци.
Пролећне и летње генерације обично имају краћи животни век због убрзаног развоја и интензивне репродуктивне активности, док јесење генерације често улазе у стање мировања или мигрирају ка јужнијим пределима, чиме значајно продужавају своју животну доб.
Укупан животни циклус, од полагања јајета до природне смрти лептира, у оптималним условима може трајати између 3 и 10 месеци.
Извори:
Tolman, T. & Lewington, R. (2008). Collins Butterfly Guide: The Most Complete Field Guide to the Butterflies of Britain and Europe. HarperCollins Publishers.
Ebert, G. & Rennwald, E. (1991). Die Schmetterlinge Baden-Württembergs, Band 1: Tagfalter I. Ulmer Verlag.
Pollard, E. & Yates, T.J. (1993). Monitoring Butterflies for Ecology and Conservation. Chapman & Hall, London.
Dennis, R.L.H. (2010). A Resource-Based Habitat View for Conservation: Butterflies in the British Landscape. Wiley-Blackwell.
Kudrna, O., Harpke, A., Lux, K. et al. (2011). Distribution Atlas of Butterflies in Europe. Gesellschaft für Schmetterlingsschutz (GfS).
European Environment Agency (EEA) – Species profiles and habitat data for Vanessa atalanta.
Natural History Museum, London – Department of Entomology databases and field reports.
