Марија Вуловић (Из збирке Бетел)
Имам једно лепо сећање
У њему сам и ја
Зачуђујуће лепа
Ошишали су ме пред полазак у школу
Како би ми било лакше
Тако су ми рекли
А ја сам плакала као киша
У јастук и у рукав
Један ме див у сну узео за руку
Биће ово добро рекао је
После сам сазнала
Звао се Самсон
И прва жена коју сам мрзела
Добила је Далилино име и Далилине
Дојке и Далилину бестидност
Имам црвене лаковане ципеле
Два броја веће
Али нове гланц и моје
Имам мајку и оца и они немају рак
И немају појма да ће га добити
Да ће их разорити
Они не знају и зато се смешe
Отац има бели пуловер
Мајка је сашила нову хаљину
Мени је седам година
И кактуси у мојој глави
Раскошно цветају
Први је септембар
Лето је на измаку
И птице су у несагласију
Тако је много речи
Чија значења не знам
А која ће ме доцније
Хронично и непреболно
Преображавати
