Коприва (Urtica dioica) је вишегодишња, зељаста биљка из породице коприва. То је самоникла биљка која је у народу позната и као жара, обична коприва, пасја купина. Широко је распрострањена: у шумама, на ливадама, пашњацима, поред путева као коров.
Корен коприве је разгранат и жиличаст. Стабло је усправно, висине до 1,5 метара, четвртастог облика. Листови су на кратким петељкама, издужени, тестерасто назубљени и храпави. Коприва је дводома, односно има или мушке или женске цветове. Они су ситни, груписани у висеће цвасти. Цвета од јула до септембра. Плод коприве је једносемени орашћић. Једна биљка производи бројно семе које има висок проценат клијања чак и у неповољним условима. Разноси га ветар.
Стабло и листови коприве прекривени су ситним иглицама у облику кукица. Приликом додира иглице се одломе испуштајући оштар сок на кожу који жари.
Коприва је лековита и јестива биљка. Листови и корен су богати минералима, гвожђем, калцијумом, фосфором, витаминима Ц, А, Б2 и К и пигментима. Користи се као додатак питама, чорбама и супама, у облику чаја, тинктура и крема. Корен се скупља у пролеће или јесен, листови и вршике у пролеће, семе у августу, а стабло током целе године. Делотворна је за ублажавање реуматских тегоба, проблема изазваних упалом простате, као диуретик, против инфекција и слободних радикала. Помаже код лечења анемије, болести јетре, чишћења крви, против опадања косе.
Приликом конзумирања коприве треба бити максимално опрезан, јер код дијабетичара и оболелих од хипертензије који узимају терапију може додатно да снизи ниво шећера у крви и крвни притисак. Такође може да омета дејство лекова за разређивање крви.
