Ловачко удружење Златибор из Чајетине основано је 02. августа. 1902. године и газдује ловиштем „Златибор“. Простире на површини од 55.767 хектара и активно учествује у развоју ловства и заштити природе.
Први ловци у овом крају о којима постоје трагови су били рујански сердар Јован Мићић и Никола Смиљанић, пољопривредник и ковач из Љуибиша који је 1890. године сам направио пушку сачмарицу и почео да се бави ловом.
Оснивање удружења
У „Хроници савеза и удружења ловаца Србије 1896-1996. години, а према документацији савеза пише да је Златиборско ловачко удружење примљено у чланство 1902/1903. године. Не постоје подаци о оснивачима и члановима. Једино се зна да је оснивачка скупштина одржана у „Мићића кафани“ у Чајетини.
После Првог светског рата, 1920. године удружење обнавља свој рад. На првој оснивачкој скупштини било је присутно педесетак ловаца, а за председника је изабран Милорад Жеравчић, тадашњи начелник среза. Поред њега, прву управу су чинили Милорад Тошић (благајник) и чланови Љубомир Пенезић и Чедомир Зорић. Формиран је и надзорни одбор у који су ушли: Влајко Кокорина (председник) и чланови Спасоје Ћирковић и Милутин Јанковић. При обнављању удружење је имало имовину од 2800 динара и 51 члана.
Дивљач
На територији којом газдује удружење живе бројне врсте крупне и ситне дивљачи. Срна, дивља свиња и зец су врсте којима се управља, односно због ниске бројности, одстрел је ограничен. Јазавац, куна белица, куна златица, рис, вук, лисица су у порасту бројности и лов на ове врсте је дозвољен у одређеном периоду године. Угрожене врсте су медвед, видра и ласица и оне су ловостајем трајно заштићене. Медвед има најмању бројност и на територији ловишта је, до скора, био само у пролазу. Последњих година стално је настањен у Муртеници, на јужном ободу Златибора. Изловљавањем јелена и дивокоза, ове врсте су готово потпуно нестале са Златибора. Ангажовањем ловачког удружења покренут је поступак постепеног враћања јелена на ово подручје. Од птица заступљене су јаребица, јастреб, сова, препелица… Изграђена је волијера за прихват фазана у селу Крива Река. Простире се на површини од хиљаду квадрата где борави 180 јединки.
На територији Ловачког удружења „Златибор“ постављено је више топлих чека, преко 30 чека осматрачница, чеке на дрвету, хранилишта за срнећу и ситну дивљач, солишта, хранилице за дивље свиње и хранилишта за медведе. Хранилишта су активна током целе године. Удружење је власник ловачког дома у насељу Зова на Златибору и седам ловачких кућа.
Календар лова
Лов на зеца траје од 15.10. до 15.12. Групни лов на дивље свиње почиње у октобру, а завршава се испуњењем плана одстрела одређеног броја јединки, а најдаље до Нове године. Због експанзије шакала и лисице лов на ове врсте дозвољен је целе године. Лов на женке вука забрањен је од 31.05. до 01.07.
Сабор ловаца Србије
Од 1982. године Ловачко удружење Златибор организује Сабор ловаца Србије. Сабор окупља ловце како из земље, тако и из иностранства. Организује се најчешће у фебруару и траје три дана. За то време се организују такмичења у стрељачким дисциплинама (покретне и непокретне мете), лов на лисице псима гоничима и чувена хајка на вука. Сабор има и едукациони и карактер. Приређују се предавања, изложбе ловачких трофеја, презентације оружја и опреме.
Извор: Милисав Р. Ђенић: Сто година ловства златиборског краја
