Узбудљива кошаркашка сезона ближи се крају, па је ред да се, као редовни посетилац, осврнем на састав тима и стручног штаба и захвалим им се што су ми омогућили да вичем на још некога сем на мужа и дете.
Марио Лејси – Висок момак, па танак. Да се момку презентују сви домаћи пуномасни производи и што пре уведу у исхрану. И ружна му је фризура са кикицама.
Радивоје Станојчић -Најстабилнији играч на клупи. Верујем да има важну улогу на тренинзима, али би га ваљало видети и на терену.
Матеј Чибеј – Најнепослушније дете на клупи. Бар тако говоре реакције тренера. Шта ти ја знам… Послати га у ћошак једну четвртину… Боз да му лупа чврге ако се окрене.
Немања Протић – Што ме нервираааа… Шта мрсиш, дај ту лопту некоме, то трицааааа! Мајстор је мајстор!
Лука Кулунџић – После Богија, чини ми се има најдужи стаж седења на клупи. Мора да и он не слуша. Но, дете зна да буде к’о велики кад затреба.
Константин Карапетровић – Да се детету наручи мањи шорц, а не да га подврће три пута. Кракат мали, ал’ тера.
Вук Ђорђевић – Армани, Гучи, Хуго Бос, … Најбољи стајлинг екипе. Као новопечени отац, у идеалној је ситуацији да мењање пелена учи од искуснијег Смиљанића.
Стефан Савић – Господин! На терену му фали само смокинг и евентуално беле рукавице. Елеганција, културица, смиреност… свака би га мајка пожелела. Мој омиљени играч!
Иван Смиљанић – Говори тихо и убацује тројке. Бољег зета Чајетина није могла да нађе ни у каталогу!
Лазар Јоксимовић – Прави Златиборац! Фин момак из добре куће. Широк, лаганог хода, говори само по потреби… „Брате, шта има?“
Теренс Хантер Витфилд – Други омиљени! Чини ми се да се добро прилагодио нашој средини – зна да КРАДЕ лопте, а и одлично ГЛУМИ фаулове. Да му општина обезбеди стан и националну пензију.
Андрија Матовић – Прва брада екипе. Озбиљан кандидат за резервну клупу чајетинске цркве.
Бошко Чорбић – Више ми личи на рукометаша. Има добре листове. А и рамена и груди. Али кад загусти, капитен.
Тревор Мур – Штета што не оста до краја сезоне. А можда и није. Шта ти ја знам, мало мргуд, мало дере кошарку.
Богдан Весовић – Креатор нових модних трендова. Тренерка упасана у чарапе на неких одокативних 5/6 или 6/7… Од почетног преводиоца, полако узима примат вођења екипе.
Иван Тмушић – Седи, седи, па кад скочи и исколачи очи! И противничким играчима мора да се „салива страва“. Препорука, упутити га на преглед штитне жлезде.
Александар Павловић – Неће да носи кошуљу, па то ти је! Њему, чини ми се, све лепо.
Александар Јевђић – Миран неки лик. Још ружу да задене за уво… И њему све лепо!
Небојша Божовић – Конекција свечана ложа – клупа. Да престане да пушта народњаке уз објаве клуба на друштвеним мрежама.
Игор Пејић – Од физиотерапеута до званичног слагача дресова и евидентичара која је чија флашица са водом.
Јован Јајчанин – Неки неприметан лик. Симпатичан. Има наочаре. Не знам што не улази у игру.
Страјин Недовић – Не знам да ли је до кошуље или врата, али има неки проблем са крагном. Молим кројачицу да обрати пажњу на овај детаљ. Ако може управа да га мало привеже за клупу, добиће проширене вене.
И на крају, сложила бих се са његовом узречицом: „Па, ви нисте нормални!“
Само напред, Златибор!
Миланка Савић
