Европска смрча, код нас само смрча (Picea abies) је четинарско дрво које може да живи и до 300 година.
Смрча тражи земљишта са доста влаге. Има плитак корен, без главне жиле, па је јаки ветрови лако изваљују. Стабло расте до 1 метра у пречнику, док у висину дрво може да досегне и 50 метара. Кора јој је црвенкасто-сива, груба, са браздама. Крошња је пирамидална. Гране су танке, правилно распоређене и падају на доле. Голе гране су храпаве, јер на њима остају петељке од опалих иглица.
Иглице су појединачне, четвороугаоне, дуге 25 cm и на дрвету расту 5-7 година. Пупољци су купасти, без смоле. Једнодома је врста. Има једнополне цветове, тј. мушке (дуги око 2 cm) и женске (дo 5 cm) који цветају од краја априла до јуна. Спада у анемофилне врсте тј. опрашује се ветром. Шишарке су цилиндричне, тамно смеђе, дуге око 16 cm, висеће. Семенке су јајасте, скривене у дну љуспи на шишарци. Најплоднија је између 30. и 50. године живота.
Расте на северу Европе и у планинским пределима северне и јужне Европe. Аутохтона је врста на Златибору, а највише је има на Торнику и у Муртеници.
Уз црни бор, смрча је, у Србији, највише коришћено дрво за пошумљавање. Има велики број варијтетета који се користе у декоративне сврхе.
