Црква Рођења Пресвете Богородице налази се у горњем делу златиборског села Шљивовица, на месту које се зове Сједаљка и припада Епархији жичкој Српске православне цркве. Изградња храма је започета 1938. године, на иницијативу мештана и тадашњег пароха Милутина Милићевића. Велики допринос су дали епископ охридски Николај Велимировић и митрополит скопски Јосиф Цвијовић.
Други светски рат је зауставио радове на цркви, а изградња је настављена педесетих година 20. века. Црква 1955. добија дрвени иконостас са иконама које је израдио сликар Јарослав Кратина из Београда. Иконе су дар приложника, а њихова имена и година 1955. су уписана на свакој од њих. је Храм је освештан 30. септембра 1956. године, а први свештеник је био Драгутин Марковић. 1962. године, за време службовања свештеника Милутина Продановића изграђен је звоник и купљено звоно за цркву.
Црква Рођења Пресвете Богородице је израђена по пројекту Момира Коруновића, зачетника српско-византијског стила и једног од најзначајнијих српских архитеката 20. века. Рађена је по угледу на манастир Преображење из Овчарско-кабларске клисуре (по неким изворима, ово је једина црква која је добила дозволу да верно прекопира изглед чувеног манастира). То је једнобродна грађевина која се на истоку завршава полукружном апсидом, а на западу припратом у облику правоугаоног трема са стубовима. Северна и јужна страна оивичене су тремовима са масивним стубовима, по пет на свакој страни, полукружно засведеним, што подсећа на византијски утицај у архитектури. Црква је надвишена широком октогоналном куполом, са правилно распоређеним прозорима, на великом коцкастом постољу.
Деведесетих година 20. века замењен је оригинални кров, а припрата је застакљена како би се добило више простора за вернике током зимских месеци. 2015. године саграђен је парохијски дом.
У порти цркве се налази 7 споменика крајпуташа подигнутим у знак сећања на страдале из села Шљивовица током Српско-турских ратова и Првог светског рата.
Старешина храма тренутно је протојереј Драгиша Ђуричић.