Наша трочлана екипа (овај пут без пса) је одлучила да искористи погодности добијене местом становања и бесплатно проба ново светско чудо звано Голд Гондола. Ведар и сунчан дан су обећавали добру видљивост без које оваква авантура не би била потпуна.
На почетној станици нас дочекује подугачак ред, што нам говори да гондола дефинитивно није финансијски промашај. После неких пола сата чекања укрцавамо се у кабину и полећемо…
Због короне, број људи у кабини је ограничен на четворо што нама савршено одговара. Породица је на окупу, можемо да будемо потпуно опуштени, а нема досадних људи којима би сметало дете које не заклапа уста.
Вожња у једном правцу траје нешто мање од пола сата. Из кабине се пружа фанстастичан поглед на Златибор, његово пространство и врхове. Предео је прекривен чисто белим снегом па испод себе имамо праву зимску идилу. Залеђено Рибничко језеро, прошарано животињским траговима додатно појачава овај утисак.
На Торнику нас је опет сачекала гужва па смо одлучили да останемо у кабини и одмах се вратимо назад. Ко раније није био на овом врху, не би требало да пропусти задржавање на њему. Верујте нам, вреди тих пола сата чекања! У повратку нам се придружио један брачни пар из Босне са којима размењујемо утиске и видимо да су одушевљени оним што су видели успут. Најодушевљенији је, ипак, најмлађи члан наше екипе ( „Ово је најзанимљивије место на ком смо били“), па вожњу топло препоручујемо породицама са децом.
Све у свему, Голд гондола тренутно изгледа као пун погодак, а Златибор је дефинитивно добио туристичку атракцију на светском нивоу.