Хумор

Зрнца из „Оазе“

Оаза је кафић у Чајетини у коме влада поприлично породична атмосфера. Добром делу гостију она служи као дневна соба, силом прилика измештена ван куће. Као у свакој сличној кафани, готово свакодневно, у њој се могу чути смешне приче, досетке, вицеви… Није их лако све упамтити, поготову што уз њих, као обавезан прилог, иду поприличне количине алкохола који има незгодан обичај да убија мале сиве ћелије и изазива заборавност. У сваком случају, неке од тих прича смо успели да упамтимо, а пошто је штета да остану несачуване, ево их:

Кад се осрамотиш у друштву монаха

- Морам ујутру до СУП-а, имао сам судар са монахом испод твоје куће. 
- Ко је кога чукнуо?
 -Ма ударио ме отац Урош. 
-Био је пијан, сигурно? 
- Надув'о 1. 38.

Дечја перспектива

Долазе два брата кући после целодневне пијанке. Ћерка једног од њих пита:
 - Баба, а што су тата и чича овако смешни? 
- Не знам, мени нису!

Оскудација

- Брате, узећу ти једну цигару! 
- Узми си, Зоне!

Одговорно са медикаментима

- Попиј ракију! 
- Нећу, избегавам лекове.

Кратко и јебитачно

- Пре десетак година сам упознао момка који је пуцајући на свадби погодио кума у јаја. 
- Куме, изгоре ти кеса!

Трауме из младости

- Свашта сам ја прош'о у животу. Човече, мене су ти силовале жене од 75 година. 
- Мајке ти, како се то десило? 
- Лежо на плажи, приђоше почеше да ме милују, да виш јада кад то ухвати штафету!

Дугорочно планирање

Човече, 84. ми умро деда. Ја им’о 12 година. Моји направили породичну гробницу и кажу ми „Твоје место је овде са десне стране!“ Не смем никуд да се одселим. Плашим се умрећу негде на другом месту, пропашће им инвестиција.

Опште образовање

Hans Island ( ваљда је то Острво Ханс) је територија која деценијама представља тачку спорења између Данске и Канаде. Мало, ненасељено, небитно нашло се у центру сукоба услед различитих тумачења међународног права. Од 1984. око њега се води тзв. Виски рат. Кад на њега дође данска делегација, људи забоду своју заставу и оставе флашу шнапса. Канађани потом изваде данску заставу , пободу своју, попију шнапс и оставе флашу вискија. Онда опет дођу Данци… По последњим информацијама сукоб и даље траје несмањеном жестином.

Сви присутни гости у том моменту се пријавили да у овом рату учествују као добровољци.

За крај, још један небитан податак: „Оаза“ се уопште не зове тако, већина сталних гостију не зна њено право име, али и кафана има право на надимак, поготову ако он тако добро описује њен карактер.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *