Глог (Crataegus) је листопадно дрво или жбун који расте у шумама, покрај потока и река, поред путева. Припада фамилији ружа и има их око 250 врста. Најпознатији су црвени и бели глог који се често срећу по златиборским шумама.
Црвени расте као жбун који може достићи висину до 5 метара, док је бели глог дрво висине до 8 метара. Обе врсте имају трнове дужине око 1 cm. Листови су им овални са 3 или 5 режњева. Цветови су бели, хермафродитни, а плодови црвени у облику бобица. Плод црвеног глога има једну семенку, док су код белог три. Цветају од маја до јуна, а плодови зру од септембра до октобра. Размножавање врше инсекти.
Спада у лековите врсте. Побољшава рад срчаног мишића, а може помоћи и код регулисања умерено-повишеног крвног притиска. При конзумирању производа од глога, треба водити рачуна о количинама јер може изазвати нуспојаве као што су поспаност и тромост, а може реаговати и са неким врстама лекова.
Цвет, лист и плод се користе за прављење чаја, компота, џема/мармеладе. различите врсте тинктура.
Глог има важну улогу у различитим митологијама, а углавном му се приписују магичне моћи у борби против злих створења: духова, вештица, демона. Вероватно најпознатије веровање је везано за глогов колац који је, по легендама, најефикасније средство у борби против вампира.
