Дивља или шумска малина (Rubis idaeus) је вишегодишња жбунаста биљка из фамилије ружа. Расте на обронцима планина, у златиборском крају изнад 800 метара надморске висине.
Подземни део малине је вишегодишњи, док надземни живи око 2 године. Малина има разгранат коренски систем. Из једног главног, задебљаног ризома полазе многобројни, танки корени. Из адвентивних пупољака на корену избијају изданци који расту у висину. Зелени су и сочни прве године. У другој години они одрвене, а из пазушних пупољака развијају се бочне гранчице које листају и цветају. На једној дршци је 3-5 лиски јајастог облика. Цветови су двополни, хермафродити. Плод је издужен или лоптаст тамно црвене боје. Цветају у мају, док плод зри у јулу.
Дивља малина има интензиван укус и мирис и ситнија је од питоме. Непостојане су и лако кварљиве.
Дивља малина је позната још од античких времена. У записима из времена Римског царства наводи се да малина расте на обронцима планине Иди у Грчкој, по којој је и добила латинско име.
Малина садржи шећер, пектин, минерале гвожђа, витамине А, Е, Ц… Верује се да је благотворна за женске репродуктивне органе. Користи се у виду чаја од лиски.
