Миладин Пећинар рођен је 17. марта 1893. године у Љубишу. Осмогодишње школовање започео је 1900. године у родном селу као прва генерација основаца у тек отвореној школи. Гимназију је завршио у Ужицу, а затим уписао Технички факултет, одсек грађевина, у Београду. Због ратова прекинуо је школовање на неко време. Учествовао је у Првом светском рату као један од 1300 каплара и тешко је рањен током пробоја Солунског фронта.
Као грађевински инжењер основао је Биро за изградњу грађевина на води. Пројектовао је: лучну брану „Матка“ на Трески (1938. године) са хидроелектраном Св. Андреја; хидроелектране: „Чечево“ код Косовске Митровице, „Нови Пазар“, „Темштица“ код Пирота, Мини-хидроелектрану Врело код Бајине Баште и „Црни Тимок“ код Бољевца; водоводе у Скопљу, Тетову, Ужицу, Београду и Обреновцу. 1948. године изабран је за професор на Грађевинском факултету где је предавао предмет „Хидротехничке конструкције“ на хидротехничком одсеку. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1959. године, а за редовног члана 1963. године.
Преминуо је 5. јуна 1973. у Београду, а по својој жељи је сахрањен у родном Љубишу.
Носилац је Албанске споменице. На крају Првог светског рата је одликован и Орденом белог орла са мачевима IV реда за заслуге током Првог светског рата. Орден Св. Саве добио је 1930. године, Орден југословенске круне четвртог степена 1938. године, а носилац је и бугарског ордена Св. Александра.
Кућа коју је Миладин Пећинар саградио 1928. године, налази се у Поп Лукиној улици број 5, у Београду и уврштена је у споменике културе. Спомен бисте у његову част постоје на Златибору и у Буковичкој бањи.
