Дивља циклама (Cyclamen purpurascens), мали клобучац, алпска, европска или пурпурна циклама je вишегодишња зимзелена биљка. Расте у листопадним и мешовитим шумама, најчешће на кречњачком земљишту на надморским висинама до 1300 метара. Често се среће по Златиборским ливадама и буковим шумама.
Циклама може да нарасте до 15 cm висине. Корен јој је кртола (гомољ), горка, отровна, садржи сапонин цикламин који изазива пролив, повраћање, упалу слузнице, вртоглавицу и грчеве, а у већим количинама чак и смрт. Цикламин се разграђује сушењем и кувањем, па кртоле могу бити и јестиве. Користе се у народној медицини за справљање чајева, али њихова употреба захтева велику дозу опрезности.
Листови су издужени до срцолики, разних нијанси зелене боје са белим шарама. Цветови имају пет розе-љубичастих латица окренутих на горе. Јако су мирисни.
Дивља циклама цвета од лета до јесени (од јуна до септембра). Добро подноси ниске температуре и мразеве. Зими задржава зелене листове, да би наредног лета произвела семе. Стабљика која носи семе се увија. Плод је капсула састављена од пет одељака у којима се налази по неколико ситних семенки.
Постоји и албино форма Cyclamen purpurascens f. album као и више култивара цикламе који се гаје као собно и баштенско цвеће. При узгоју, треба водити рачуна о условима који би требало да што више подсећају на оне у којима природно расте.
