Према првом попису 1834. године ужички округ је имао 51.098 становника, а сама варош непуних хиљаду. Ужичани се нису могли похвалити својом бројношћу, али су могли бити поносни на своју радиност и природна богатства краја у коме живе. Читав округ обиловао је изворима које су тадашњи еснафи чували и подижући чесме остављали будућим генерацијама.
Еснафи су била занатска удужења оснивана ради заштите занатлија и лакше борбе против турске конкуренције.
Пекарско-механџијски еснаф
У Ужицу најмоћнији и најбогатији је био Пекарско-механџијски еснаф основан 1846. године. Пекари су били изузетно цењени и тражени. По попису из 1866. у вароши их је било 86.
Пекарско-механџијски еснаф своју задужбинску чесму подигао је 1896. године. Њена првобитна локација била је поред Вукомановића млина, простор данашњег Историјског архива. Исклесана је од црвеног камена са свињском главом из чијих чељусти излази вода. Током Другог светског рата чесма је срушена. Уређењем Ракијске пијаце 1984. године, чесма је реконструисана и премештена на садашње место.
Опанчарски еснаф
Опанчарски еснаф је био раме уз раме са пекарским. Основан је 1853. године. На првом попису опанчара је било 55, да би се њихов број у наредним годинама убрзано повећавао. Своју чесму опанчари су подигли, такође, 1896. године на Старој, сточној пијаци (данашњи трг). Изграђена је од четвртасто клесаног камена са лављом главом из чијих уста тече вода. 1961. године почиње изградња градског трга и чесма добија ново место испод Градске кафане, да би 1983. била постављена у главној улици испод Малог парка.
Трговачко-занатски еснаф
Трговачко-занатски еснаф је своју задужбину подигао уз помоћ других еснафа, удружења и добротвора. Изграђена је од белог камена, четвртастог облика са главом медведа. Клесао ју је каменорезац Димитрије Ч. Аврамовић Чикириз са Царине. Постављена је 1896. године на тадашњој Житној пијаци (данашњи трг). Током Другог светског рата дозидана је и коришћена као говорница. Изградњом трга, 1961. прво је премештене код Малог парка, а 1984. добила је своју садашњу локацију на Слануши.
Осамдесетих година све чесме су прикључене на градски водовод. Вода је увек хладна и добродошла услет летњих жега. У зимском периоду све градске чесме, осим „Лава“, се затварају због ниских температура.
