Стопића пећина се налази између села Рожанства, Трнаве и Сирогојна, у засеоку Стопићи, по коме је и добила име. Спада међу најлепше пећине Србије и привлачи велику пажњу како домаћих, тако и страних туриста.
Пећина је дуга 1.691,5, али је за посетиоце уређено око 250 метара. Улаз је широк 35, а висок 18 метара, што га чини другим највећим пећинским улазом у Србији. Налази се на 711 метара надморске висине. Кроз пећину протиче Трнавски поток.
Стопића пећина се састоји из пет целинa
Светла дворана обухвата улаз у пећину и део у који допире дневна светлост. У њој се налази отвор на таваници (виглед), као и сипарска купа. Даље се надовезује Тамна дворана, у којој је висина пећине највећа – 25,5 метара. У зависности од годишњег доба и количине падавина, Тамна дворана је често била плављена, па су изграђене металне пешачке стазе. Оне воде до Дворане са бигреним кадама по којој је Стопића пећина и најпознатија.
Каде су, различитих димензија, степенасто распоређене, вијугаве, настале од калцијум-карбоната и силицијума. За време кишног периода оне се пуне водом што представља највећу атракцију овог локалитета. Најдубље се налазе у Тамном каналу дугом око 140 метара. Досежу дубину до 7,2 m. Последњи елемент пећине је Извор живота, подземни водопад висине око 10 метара кога формира Трнавски поток. Водопад је почетак Речног канал који се простире на дужини од 795 метара. За сада канал је неприступачан. Међутим, његово уређење је већ планирано, јер је изузетно богат пећинским накитом.
Уредбом Владе Србије, Стопића пећина је 2005. године проглашена спомеником природе и заштићена је као природно добро од изузетног значаја. За посетиоце је отворена 2009. године. Налази се на путу Рожанство-Сирогојно, на 19 километра удаљена од центра Златибора. Видно је обележена путоказима. Недалеко од скретања са главног пута је паркинг, од кога до улаза у пећину води уређена пешачка стаза.
