Јокановића кућа, позната и као Пецара, једна је од најстаријих очуваних кућа у Ужицу. Налази се у центру града, на Слануши, на Тргу Светог Саве и сведочи о времену од пре два века.
Кућа је грађена у другој половини деветнастог века. Подигла ју је у то време имућна породица Јокановић. Смарта се да су се у Ужице доселили из Требиња око 1830. где су наставили посао трговине вина и ракије. У вароши су стекли огромно имање које је поред куће обухватало и радионице, механе, магазе и дућане. Јокановићи су и у новој средини постали јако утицајни и виђени, тако да је Павле, најмлађи од три сина, 1870. изабран за председника ужичке општине. Његовом смрћу, имање је почело да се дели међу потомцима, а тиме и губи моћ породице.
Последњи власник имања био је Тихомир Јокановић који је преминуо 1934. Три године након његове смрти кућу је купио Милан Јоксимовић који ју је издавао. Након Другог светског рата кућу су користиле разне државне институције све док кућа није постала неупотребљива због запуштености. Као таква предата је тадашњој Заједници културе Титово Ужице.
1989. започети су радови рестаурације куће, као јединог сачуваног објекта породице. Након три године, 10. 09. 1992. Јокановића кућа је отворена за посетиоце. Музејска поставка обухвата три целине: оријентална соба која приказује стил становања деветнаестог века, девојачка соба која говори о периоду након ослобађања од Турака и утицају Европе и градски салон који је припадао породици Ђорђа Драшковића, ужичког адвоката.
Јокановића кућа се налази под управом Народног музеја Ужице. 1988. је проглашена за културно добро, етнографски споменик културе. Стална поставка „Градска кућа у Ужицу у XIX и почетком XX века“ је отворена за посетиоце сваког радног дана од 9 до 17 сати.
