Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ постоји више од једног века и једна је од најстаријих културних институција у Општини Чајетина. Поред своје основне делатности, библиотека поседује музејску збирку, уметничке слике, организује концерте, изложбе, рад са децом и др.
Почеци библиотекарства
Не постоји тачан подадак када је библиотека основана, али први пут се помиње 1904. године у листу Вечерње новости. Ту се наводи да је са радом почела 14. марта исте године, под именом „Златиборска читаоница“. Основана је са циљем да шири знање међу Златиборцима. Била је смештена у тадашњој Јоциној кафани.
Како је наишло доба ратова, библиотека је прекинула свој рада, да би се поново активирала 1922. на новој локацији, у Поповој кафани. Међутим, након само две године, поново се затвара. Око 1930. Туристичко и планинарско друштво „Златибор“ обнавља читаоницу. Сада је смешта у гостионици Рујно, да би се 10 година касније преселила на Палисад. Дугогодишњи проблем са простором и недовољно ангажовање људи учинили су да библиотека ни након 40 година од оснивања не заживи на прави начин.
Љубиша Ђенић и развој библиотеке
1945. године библиотека се обнавља под окриљем књижаре „Напредак“. Наредне године добија простор у згради Среског суда у Чајетини. Први књижар је био Алекса Пјановић, а његов заменик Љубиша Ђенић Пујо. Библиотека је поседовала само 82 књиге и радила је два дана у недељи.
1947. мења име у Књижница и читаоница „Партизанске воде“, а Љубиша Ђенић добија место књижничара. Његов ентузијазам и посвећеност дају резултате, па за три године библиотекарски фонд већ броји 1550 књига. 1951. библиотека се поново сели, сад у Задружни дом, али проширује своје активности организујући приредбе, продајне изложбе, шаховске турнире. Поново добија ново име, Среска народна књижница и читаоница Димитрије Туцовић. Исте године формирана је и музејска збирка коју је основао и водио Љубиша Ђенић. Пуно пажње се посвећује отварању сеоских књижница како би се књига приближила и сеоском становништву.
Од 1948. до 1960. организоване су, тада изузетно популарне, „Усмене новине“ на којима су учествовали просветни радници, доктори, зубари, ветеринари, службеници. Након многих новина у раду, ’54. долази награда од Савета за просвету и културу Србије за једну од најбољих књижница у Србији.
Зграда Новоградње 1960. постаје нова адреса библиотеке. 01. 09. 1981. улази у састав новоформиране организације Дома културе у Чајетини, која је у марту 1990. преименована у јавну установу Културно-спортски центар.
28. марта 1995. библиотека постаје самостална јавна установа под именом Библиотека „Димитрије Туцовић“. 30. јуна 2000. коначно се сели у реновирану зграду основне школе где је и данас. 2002. у знак захвалности за ширење културе међу Златиборцима име мења у Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“.
Библиотека „Љубиша Р. Ђенић данас
Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ поседује око 50.000 књига, међу којима је и 514 старих и ретких књига које се сматрају споменицима културе. Најстарија међу њима је роман Древнаја историја из 1792. године. Музејски фонд броји око 1.000 предмета, кога чине медаље, споменице, пушке, сабље, ножеви, ханџари, одевни предмети, украси, судови, алати, новац… Ту је и архивска грађа, колекција уметничких слика. Од 2003. библиотека има огранак на Златибору који се налази у просторијама Културног центра Златибор.
