Ђетиња је река која настаје у Пустом пољу, код села Кремана спајањем Братешине и Коњске реке, Ужичког потока и Томића потока. Припада црноморском сливу, а дужина тока јој је око 75 клиометара. Највеће притоке Ђетиње су Сушица, Криваја, Буковац, Дервента и Скрапеж. У Пожешкој котлини, спаја се са Голијском Моравицом и гради Западну Мораву.
У свом горњем делу, на територији села Биоска, преграђивањем Ђетиње је настало акумулационо језеро Врутци. После језера, река ствара око 8 километара дугу клисуру која је због своје лепоте и богатсва живог света проглашена за природно добро великог значаја.
Кањон Ђетиње је једно од најбогатијих станишта лептирова у Србији. Од 192 врсте колико их има у Србији, 110 врста се може срести у њему. Видра, сиви соко, јастреб, кобац, орао змијар, змије шарка и поскок, дивља свиња, срна и лисица су неке од животињских врста које живе око Ђетиње.
Ђетиња, у свом горњем току, је изузетно богата рибом и спада међу најбоље чуване воде у Србији. Станиште је клена, поточне пастрмке, кркуше, младице, липљана, мрене, а језеро Врутци је порибљено шараном, амуром, толстолобиком, гргечом… На реци постоје уређени ревири за мушичарски и вараличарски риболов.
Околина Ђетиње је била насељена још у праисторији. У њеној непосредној близини се налазе добро очувани остаци неолитског насеља „Градина“. Пећина Мегара у селу Стапари је друго важно арехеолошко налазиште које сведочи о животу праисторијских људи у овим крајевима.
У овом селу се налази и Стапарска бања са неколико термалних извора. Њена лековита својства помажу при лечењу реуматских и кожних обољења. Простор око бање је уређен и популарно је излетиште. Тик до бање постоји реплика неолитског насеља саграђена у туристичко – едукативне сврхе.
На уласку у Ужице, на Ђетињи је 1900. године саграђена је хидроелектрана „Под градом“ друга по реду у Србији, прва по Теслином вишефазном систему наизменичне струје. На супротној обали изнад реке се издижу остаци старог ужичког града.
Део клисуре Ђетиње је доступан љубитељима природе јер од Ужица до Стапарске бање постоји уређена пешачка стаза која делом пролази старом железничком трасом којом је некад саобраћао популарни воз „Ћира“.
