Бисерка, бисеровка (Amanita rubescens) је широко распрострањена шумска гљива из породице Amanitaceae. Иако припада роду мухара, у којем се налазе неке од најотровнијих гљива на свету, бисерка се сматра добром јестивом врстом.
Станиште и распрострањеност
Најчешће се појављује од касног пролећа до јесени, а врхунац сезоне је током летњих и јесењих месеци, нарочито након кишних периода.
Бисерка расте у листопадним, четинарским и мешовитим шумама широм Европе, Азије и Северне Америке. Формира микоризу са различитим врстама дрвећа, због чега се може пронаћи у веома разноврсним шумским стаништима.
Како препознати бисерку?
Шешир бисерке обично достиже пречник од 5 до 15 центиметара. Боја варира од сивкасто-смеђе до црвенкасто-смеђе, а површина је прекривена ситним светлијим брадавицама које представљају остатке општег вела.
Листићи су густи и у почетку бели, али на местима оштећења често добијају ружичасте нијансе. Дршка је беличаста до светлосива, са израженoм, белом сукњицом (прстеном) и благо задебљаном основом.
Најважнија препознатљива особина је црвенкасто руменило које се јавља на пресеку меса или након додира и оштећења. Управо по тој особини врста је добила латински назив rubescens, што значи „она која поцрвени“.
Да ли је бисерка јестива?
Бисерка је јестива гљива која се у многим крајевима сматра веома квалитетном. Међутим, никада се не сме конзумирати сирова јер садржи термолабилне токсине који се уништавају темељним кувањем или пржењем. По неким препорукама, воду у којој сте прокували печурке треба просути, а често се саветује и скидање кожице шешира јер се отрови налазе у њој.
Посебан опрез је неопходан приликом сакупљања јер почетници могу помешати бисерку са другим мухарама, укључујући и неке опасне врсте. Због тога се препоручује сакупљање само када је идентификација потпуно сигурна.
Сличне врсте
Највећу пажњу треба обратити на могућу замену са отровном пантеровком (Amanita pantherina). За разлику од бисерке, пантеровка не показује црвенкасто обојење меса након оштећења.
Ако вас занима чудесни свет златиборских гљива, са неким од њих се можете упознати на овом месту: Гљиве Златибора.
