Црква Светог Ђорђа у Ужицу, изграђена је између 1842. и 1844. године. Налази се на Тргу Светог Саве, уз зграду Гимназије и припада Епархији жичкој Српске православне цркве. Подигнута је на иницијативу богате ужичке трговачке класе и представља значајно културно-историјско наслеђе западне Србије.
Припреме за изградњу цркве су почеле још 1939. године прикупљањем материјала. Тадашње већинско турско становништво није благонаклоно гледало на ове припреме, па је долазило до сукоба и напада на локалне Србе.
У недостатку средстава, ужичка општина се године обратила Књажевском совјету молбом тражећи финансијску помоћ за изградњу цркве, али су власти одобриле само позајмицу. Српски кнез Михаило је 24. марта 1842. (по неким изворима 1840.), уз препоруку Попечитељства просвештенија, потписао указ којим је одобрена бескаматна позајмица од 20.000 гроша са роком отплате од осам година. Уз подршку епископа Никифора, који је приложио 100 дуката, пројекат је добио и архијерејски благослов.
Градња је трајала од 1842 – 1844. године. Радовима су руководили мајстори Настас Стефановић и Паун Антонијевић. Храм је 1944. године свечано освештао Епископ жички Нићифор Максимовић. Иконопис су радили тада чувени мајстори Димитрије Посниковић и Милија Марковић. Од оригиналног иконостаса сачуване су само царске двери и његова северна страна док је остатак уништен током пожара 1955. године. На торњу цркве 1859. године постављен је први јавни сат у овом крају, који ради и данас.
Црква Светог Георгија у Ужицу грађена је као једнобродна грађевина са полукружном апсидом, док су простори за певнице правоугаони. Фасада је једноставна, украшена лучним фризом који наглашава лизене на северној и јужној страни. Западна фасада садржи два слепа лучна прозора и један правоугаони, испод иконе Светог Георгија. На јужној страни, изнад врата, налази се шиљасти турски лук, са два мала слепа прозора изнад њега и по једним лучним прозором са обе стране врата. На апсиди је постављен лучни прозор, а унутрашњост наоса подељена је дорским пиластрима на четири дела.
Црква је преживела значајна оштећења у пожару 1955. године, након чега је обновљена, а 1990. године добила је нови бакарни кров који је додатно очувао њену стабилност и лепоту.
Више о историји цркве можете пронаћи на сајту Баштина Ужица.
