Доброселица је село, у општини Чајетина, на јужној страни Златибора, удаљено око 15 километара удаљености од туристичког центра. Село се налази на око 950 метара надморске висине и покрива површину од 56,88 km².
Село се у писаним изворима први пут помиње у 15. веку као Доброселца. По народном предању, некада се звало „Злоселица“, али је име промењено у „Доброселица“ након што је Свети Сава или цар Душан, задивљен гостољубивошћу мештана, благословио нови назив. Током 17. и 18. века у Доброселицу су се досељавале породице из Старе Херцеговине и Црне Горе.
Доброселица је село разбијеног типа и састоји се од више заселака. Кроз њу тече Доброселичка река која се улива у Увац. Подручје Доброселице је укључено у границе Парка природе „Златибор“, проглашеног 2017. године, што подразумева посебан режим заштите флоре и фауне.
Према попису из 2022. године, село има 273 становника. Мештани се баве углавном сточарством и производњом традиционалне златиборске хране, док се у новије време све више развија сеоски туризам.
У самом центру села налази се мала, али значајна дрвена црква брвнара, посвећена Светом Илији, подигнута 1821. године. Храм је изграђен од храстових брвана и данас представља заштићено културно добро. У црквеној порти налазе се три стара црна бора, стара више од пет векова, који су проглашени природном реткошћу.
Природне лепоте и туристички потенцијал
Доброселица је позната по свом видиковцу са клупом између два бора, одакле се пружа један од најлепших погледа на златиборске пределе. Овде се налази и Доброселички прераст, природни камени мост, настао урушавањем пећинског свода, један од највећих у Србији. Кроз село пролазе уређене и добро обележене планинарске и пешачке стазе.
Доброселица је позната и ка „Филмско село“ јер су у њој снимани бројни филмови међу којима се Црни Бомбардер, Радио Вихор зове Анђелију, Оригинал фалсификата, Живот је чудо…
Због природних лепота, сачуване сеоске архитектуре, Доброселицу посећује све више туриста, а сеоски туризам је добро развијен.
