Шљивовача, шљиварка, башчарка (Entoloma clypeatum) је јестива гљива из рода Entoloma. Јавља се у пролеће, најчешће у запуштеним воћњацима, појединачно или у већим скупинама.
Ова гљива распрострањена је широм Европе, а може се наћи и у Србији, посебно по старим воћњацима, ливадама и ивицама шума где расту дивље воћке и жбунови.
Таксономија и класификација
Царство: Fungi
Раздео: Basidiomycota
Класа: Agaricomycetes
Ред: Agaricales
Породица: Entolomataceae
Род: Entoloma
Врста: Entoloma clypeatum
Род Entoloma познат је по ружичастом спорном праху и великом броју врста које су често тешке за разликовање. Управо зато се ова група сматра једном од захтевнијих за одређивање.
Изглед гљиве
Шешир
Шешир је пречника од 4 до 10 центиметара, у младости конусан или звонолик, касније се шири, постаје неправилан и испупчен. Површина је глатка, понекад благо влакнаста, сивкасто-смеђе до маслинасто-браон боје.
После кише шешир уме да буде лепљив, док по сувом времену постаје мат и светлији.
Листићи
Листићи су у младости светли, беличасти или кремасти, али временом добијају карактеристичну ружичасту боју због зрелих спора. Нису прирасли уз дршку и делују помало неправилно.
Дршка
Дршка је цилиндрична, чврста и често благо закривљена. Боја је светлија од шешира — беличаста или светлосива. Нема прстен.
Месо
Месо је беличасто, релативно танко и благог мириса. Укус је благ, али не превише изражен.
Станиште и време раста
Једна од најважнијих карактеристика ове врсте јесте њена повезаност са воћкама и жбуњем из породице ружа.
Најчешће расте у старим воћњацима, испод глога, поред дивљих шљива, на ливадама уз живе ограде и на рубовима шума.
Плодоноси углавном од априла до јуна, због чега се убраја у типичне пролећне гљиве.
Често се појављује у групама или мањим круговима.
Јестивост
Јестива је гљива и неким земљама је веома цењена, посебно у пролећном периоду када нема много других шумских гљива.
Сличне врсте
Могућа је замена са отровном покуњеном рудолиском (Entoloma rhodopolium) али ове две врсте се јављају у различито доба године и на различитим стаништима. Шљивовача је везана за воћњаке док покуњена рудолиска расте искључиво у шумама. Међу сличне врсте спада и оловаста рудолиска ((Rhodophyllus lividus) која има другачији стручак, дебље месо, непријатан мирис и такође расте по шумама.
Ако вас занима чудесни свет златиборских гљива, са неким од њих се можете упознати на овом месту: Гљиве Златибора.
