Црква безгрешног зачећа блажене дјевице Марије у Ужицу основана је 1934. године за време фра Серафина Сарића. Оснивач је била Београдско-смедеревска надбискупија која је имала за циљ да окупи католике и врати их у цркву. Припада краљевачкој жупи Светог Аркангела Михаила. Налази се у близини цркве Светог Марка и преко пута Парохијског дома српске православне цркве.
Црква је била затворена у периоду између 1980. и 2010. године када је поново отворила врата својим верницима, којих у граду Ужицу има нешто више од 100. Мисе су се одржавале сваке недеље, а служио их је мисионар Алберто Де Олива, Шпанац из Малаге. Црква је реконструисана 2011. године када је поред капеле уређена и мултифункционална сала, администарација и стан за свештена лица. Нажалост, Црква безгрешног зачећа блажене дјевице Марије, је већ неколико година поново затворена.
Иначе, католичка црква је настала преуређењем куће коју је надбискупија купила од познатог ужичког адвоката Симе Терзића. До њене продаје, у приземљу куће је била чувена кафана „Код ора“ власника Милоја Богојевића.
Адвокат Сима Терзић је био боем, увек расположен за добар хумор. Неке од његових афоризама тамношњи сатиричар Андрија Лојаница објављивао је у листу „Ера“:
- Имам пуних 40 година пивске и неспавачке службе, а нико за то ни пензију ни ордена!
- Од свих ужичких судова највише ми се свиђа суд – чутура!
- И синоћ сам легао ујутру!
Поред кафане је растао ора (орах) који је правио огроман, дебео хлад. Када је посечен, на месту где је остао пањ подигнута је чесма „Код ора“ или „Пањ чесма“ да сећа на прошла времена.
