Позната скулптура „Златиборски брзи воз“ дело самоуког уметника Миладина Лекића из Шљивовице, настало је на основу фотографије из 1934. године. Фотограф Илија Лазић сликао је тада најпознатијег кириџију Тодора Удовичића Гајевића из села Стубла. Легенда каже да је, у друштву свог коња, Златиборски брзи воз, стизао и до Цариграда, продавајући сир, кајмак, ракију, пршуту, луч, катран, дрвено посуђе…
Скулптура Тодора висока је 2,6 метара и израђена је од храста, док је коњче високо 2,5 метра и направљено је од бреста. Скулптура је постављена 18. августа 2013. године на Краљевом тргу, поводом обележавања 120 година организованог туризма на Златибору. Недавно је премештена ближе тржном центру.
Златиборске кириџије се помињу још у 14. веку. Каравани су тада бројали 10-30 коња или волова, прелазили су стотине и стотине километара и доносили со, жито, шећер, шибице… На челу каравана је био крамар који је, да би се распознавао, увек носио црвен шал око главе. Он је бирао пут, можда не увек најкраћи, али по могућству најбезбеднији. Током пута, кириџије су коначиле. Први конак им је био у Чајетини, а други у Ужицу. А онда су се раздвајали. Једни су ишли пут Београда, а други пут Крагујевца, коначећи још три пута. По потреби, златиборски каравани стизали су и до Источне Босне и Дубровника.
Временом кириџије су потиснуте прво од трговаца, а затим и развојем железнице. Њима није остало ништа друго већ да се преорјентишу на рабаџијски посао који за разлику од каравана у златиборском крају и даље опстаје.
