Петроније Шишо, био је златиборски хајдук и устаник, рођен у селу Драглица у породици Шуљагић. Нема података о години кад је рођен, али на основу догађаја у којима је учествовао, претпоставља се да је то било у другој половини XVIII века.
Током Првог српског устанка, Петроније Шишо је стекао славу, па му је као истакнутом хајдуку, Милош Обреновић доделио звање бимбаше. Бимбаша Шишо био је комадант хиљаду војника. По неким изворима, надимак Шишо је добио јер су га Турци ошишали, а по другима да се сам ошишао у знак протеста против Турака.
Једном приликом у заседи у Добром потоку побио је све Турке осим једног. Њега је послао назад у Нову Варош да надређене извести о поразу. Војник дође и рече: „Сачека нас онај Шишо у посраном Потоку и све поби!“. Тако је Драглица уместо Доброг добила Посрани поток.
У последњу битку Петроније Шишо је отишао августа 1813. године. Са војском Милоша Обреновића, између Саве и Засавице градио је велики шанац како би онемогућио Турцима прелаз преко Дрине у улаз у Мачву. Борио се уз војводу Јована Глигоријевића – Зека Буљубаша, војводу Симу Катића – Прекодринац, проту Матеју и Луку Лазаревића. Након 17 дана, погинуо је са још 1500 српских устаника у Засавици у Мачви.
Слику Петронија Шиша нисмо нашли, али као и већина хајдука, вероватно је имао дуге бркове и прек поглед.
Познати хајдуци златиборског краја су и Јован Мићић и Мијаило Радовић.
