Снежана Ђенић историчар, музејски саветник, рођена је 12. априла 1962. године у Чајетини, у породици оца Милисава и мајке Миленије, рођене Аћимовић.
Основну школу Димитрије Туцовић, завршила је у Чајетини, гимназију Миодраг Миловановић Луне у Ужицу, а дипломирала је на Филозофском Факултету Универзитета у Београду, група за историју. Дипломски рад са темом: Централна партизанска болница у Ужицу и Златибору 1941. године, одбранила је код проф. Ђорђа Станковића, уз препоруку да се рад објави.
По завршетку студија бавила се истраживањем богате културно – историјске баштине златиборског и ужичког краја, а као резултат тог рада објављен је већи број стручних и научних радова и публикација. Од 2003. године обављала је послове директора Музеја на отвореном Старо село, у Сирогојну, где је успоставила систем заштите музејског фонда, систем документације покретних културних добара по утврђеним међународним стандардима.
Од 2005. године обавља послове директора Библиотеке Љубиша Р. Ђенић са музејском збирком у Чајетини. Оранизатор је бројних културних манифестација у сврху популаризације књиге као и добре организације културног живота у варошици. Покренула је бројне културне програме који су имали за циљ очување и презентацију богатог културног наслеђа, очување културе сећања, развој културног туризма као и развијање свести о значају културног идентитета локалне заједнице.
Поред редовне библиотечке и музеолошке делатности проучава област материјалне и нематеријалне културе златиборске регије. Својим радом допринела је заштити и презентацији Ерског хумора који је захваљујући томе уписан у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Републике Србије и тако препознат као део културног идентитета српског народа. Покренула је иницијативу за издвајање Музејске збирке и оснивање музеја као самосталне установе културе чији је циљ заштите и презентација културно – историјске баштине, кроз културу сећања на знамените историјске личности и историју туризма на Златибору.
Снежана Ђенић је покретач веома озбиљне издавачке делатности у оквиру које је издат читав низ монографских публикација, које дају значајан допринос укупној издавачкој делатности Западне Србије. Иницијатор је покретања Зборника Златиборски летопис чији је уредник и члан издавачког савета.
Аутор је међународног пројекта: Српска војничка гробља који се односи на истраживање српских војничких гробаља на територији Северне Македоније и Грчке чији резултати представљају ваљан прилог проучавању локалне историје.
Добитник је признања За изузетан допринос развоју општине Чајетина као и Златне значке коју Културно-просветна заједница Србије додељује за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе.
Дела:
Златибор из старог албума, Златибор-туристички водич, Српски владари у ужичком крају, Златибор-културна и историјска баштина од праисторије до данас, Ужички горски цар, хајдук Никола Јевђовић, Светлописом кроз прву српску ваздушну бању, Ђенерал Крста Смиљанић – хроника једног витешког живота, Године нашег милосрђа – 140 година Црвеног крста Ужица, Добростиви и часни путеви господњи – Златиборци по добру упамћени. Изложбе и каталози: Армијски ђенерал Крста Смиљанић, Прота Радосав Симић, српски духовник, неимар и добротвор, Светлописом кроз прву српску ваздушну бању, Рујански старешина Јован Мићић – од хајдука до сердара, од сердара до заточеника гургусовачке куле, Михаило Ћуповић – и када те нема, треба да те има, Добростиви и часни путеви господњи – Златиборци по добру упамћени.
Снежана Ђенић је аутор едукативних телевизијских емисија које се односе на значајне историјске моменте златиборског и ужичког краја током 19. и прве половине 20. века: Златибор кроз средњи век, Златибор у турско доба, Први српски устанак, Рујански сердар Јован Мићић, Хајдучија златиборска, Краљ Милан и ужички радикали, Долазак краља Александра Обреновића у ужички крај 1893. године, Краљ Милан и краљ Александар у ужичком крају 1899. године, Долазак краља Александра и краљице Драге у Округ ужички 1901. године, Долазак краља Петра у ужички крај 1905. године, Век туризма на Златибору, Рибница- Прва српска ваздушна бања, Краљева Вода, Палисад- Летовање у колибама, Око- Колонија здравих, Армијски ђенерал Крста Смиљанић, Димитрије Туцовић.
