Овако је то почело…
Жена има кућу у селу, остала од деде, имовина још није подељена, али можемо да је користимо. Добра кућа, очувана. Струја, вода, пут, али нема купатило јер деда није дао да се направи. На сву муку, један син му био водоинсталатер, други керамичар.
Одемо ми на излет, успут да осмотримо како да доградимо купатило, испитамо по селу има ли каквих мајстора да озидају и проведу цеви. Готово све договорили, још до села нисмо стигли. Дођемо, мало поспремили, ја попио коју, певао жени, све супер.
Спавамо, некад током ноћи буди ме стомак, трк у клоњу, прц. пољски ВЦ пропо, шта ћу куд ћу, ајд даље до неког шумарка, лепо заклоњен, изолован, времена за бирање ионако нема. И тако је почело… Најгори пролив у животу.
Ухвати ме и температура, реко, корона сигурно, али ме пусти до сутрадан. Пролив не пушта. Будим се ноћу, пичим до шумарка, неких 50-ак метара од куће, журим, а не смем да трчим, сваки нагао покрет погоршава ситуацију, а морам да газим по неком клизавом камењу и прескачем жицу, успут пада киша, трава мокра, а осећам да ми хладноћа додатно иритира стомак. Срећом телефони сад имају лампу па не морам да бауљам по мраку.
Гледам оно место где планирамо купатило, замишљам ВЦ шољу, ма само да је видим, лакше би ми било. Преко дана одемо до комшија и родбине, ја већ у глави кујем план како ћу да скокнем до ВЦ-а и заседнем на тоалетни престо, али опет прц! Стомак се смири, ни на пишање ми се не иде.
Чим се вратимо кући, он почне да пева, ја, песмом вођен, скокнем до шумарка и тако по цео дан. Тоалет папира потрошен, папирне марамице одмах за њим, у кући новина нема, срећом ту су дететове влажне марамице па није све пропало.
Легнем раније, надам се да ће се стомак смирити. К’о за клинац, у жениној фамилији сви били мали, кревет правили према себи, ја се спрчио на њему, а и душек му мало нагнут па од мира нема ништа. Стомак опет пустио глас, ајмо у шумарак, једном, два пут… после сам се погубио у бројању.
Овако се завршило…
Три сата ноћу, седим у кући, покисо, смрзнут, клео бих деду што није правио купатило, ал ми не да нека туга и у том моменту ми стиже порука од апликације на телефону која каже: Честитамо, остварили сте зацртани циљ. Данас сте направили више од 10 000 корака.
