Птичја граховица (Vicia cracca) је вишегодишња биљка из породице махунарки. Широко је распрострањена по Европи и Азији, а има је и у Северној Америци. На Балкану је веома честа. Најчешће се среће на ливадама, пашњацима, по ободима шума. Воли осунчана места и умерено влажно земљиште. Птичја граховица је отпорна биљка и лако се шири.
Корен биљке је вретенаст са малим израслинама, квржицама. У квржицама живе бактерије из рода Rhizobium. Биљка даје храну бактеријама, односно шећере које производи фотосинтезом. Заузврат, бактерија узима азот из мехурића ваздуха у земљи и претварају га у облик који биљка може да упије кроз корен. Део азота који бактерије прераде, а биљка не искористи, исцури из корена у земљиште чинећи га плодним.
Стабло биљке је танко и угласто, висине од 50 до 150 cm. Стабло може бити полегло или се пење уз друге биљке. Често по себи има не толико изражене длачице. Листови су сложени. На једној дршци је од 12 до 30 малих, уских листића распорећених у паровима, један наспрам другог. Мекани су и у облику издужене елипсе. На врху држке налази се неколико танких, кончастих „бркова“ – рашљика које се увијају. Они јој служе да се ухвати за суседну биљку и пење уз њу тражећи сунчеву светлост и топлоту.
Цветови су плаво-љубичасте боје, скупљени у густе, гроздасте цвасти. Цвета од маја до августа. Плод је махуна, глатка, смеђа, дужине од 1 до 2,5 cm. Унутар махуне налази се 4-8 ситних, округлих семенки. Птичја граховица се размножава на два начина: семеном и путем подземног корена (ризома).
Употреба
Птичја граховица је изузетно квалитетна крмна биљка, јер је богата протеинима. Медоносна је јер даје доста нектара и полена, што помаже у производњи квалитетног меда. Често се користи и као „зеленишно ђубриво“. Када биљка угине или се покоси и заоре, њено стабло, лист и корен који су богати азотом, почну да се распадају. Тај азот остаје у земљи и постаје природна храна за следећу биљку која се ту посади и никне.
