Јазавац или европски јазавац (лат. Meles meles) је врста животиње из рода јазавац (лат. Meles), који припада породици куна. Углавном живи у одајама испод земље које сам копа, а које су ходницима повезане са површином. Тежак је до 25 kg, а дужина му се креће од 90-110 cm.
Јазавац је претежно ноћна животиња, тако да има слабо развијен вид, нешто боље равијен слух и одлично развијено чуло мириса.
Живи усамљен у јамама које сам ископа снажним, савијеним канџама на некој присојној страни шумовитих брежуљака. Јаме имају више излаза и ровова који служе за проветравање. Главни део јаме је простран, а у њему се налази душек од маховине за јазавца и његову младунчад. Јазавци јако брину о чистоћи, па су њихове јаме врло уредне.
Спада у групу сваштоједа. Током зиме јазавац улази у једну врсту зимског сна, који повремено прекида ради узимања хране или воде.
Боја крзна је обично сива на леђима, црна на доњим деловима тела, а на глави има црне и беле пруге. Европски јазавац достиже висину у нивоу рамена од 25 до 30 cm,[2] дужину тела од 60 до 90 cm, дужина репа је од 12 до 24 cm. Мужјаци су мало већи од женки, али могу бити много тежи од женки. Маса им се мења са годишњим добом, повећава се од пролећа до јесени и достиже максимум почетком зиме. Током лета теже од 7 до 13 kg, а током јесени од 15 до 17 kg. Највећа измерена маса јединке јазавца која је потврђена је 27,2 kg.
Месо јазавца је јестиво, а о његовом укусу постоје баш различита мишљења. Најчешће се суши, па се од њега добијају пршута, сланина, а могу се топити и чварци. Његовој масти се приписују лековита својства, нарочито код проблема са дисајним органима.
Занимљиво је да на Златибору постоје људи који јазавца лове рукама у самој јазбини.
Фото: Жарко Пантовић
