Ђурђевача (Calocybe gambosa), у златиборском крају много познатија као редуша је једна од најпопуларнијих и најукуснијих врста печурака.
Расте у пролеће, у зависности од временских прилика, крајем априла или почетком маја и једна је од врста које се јављају најраније у години. Најчешће се налази у високој трави, на ливадама, пропланцима, у воћњацима… Јавља се у круговима, редовима, често у збијеним скупинама.
Шешир је беле, смеђебеле до светложућкасте боје. Код младих примерака полулоптастог облика, касније се шири, на рубовима благо повијен, ширине до 15 центиметара. Листићи печурке су бели, густи, прилично уски. Стручак је, такође, бео, пун, ваљкастог облика. Месо је бело, карактеристичног брашњастог мириса и пријатног укуса.
Ђурђевача је изузетно цењена у кулинарству. У родним годинама, могуће је набрати велике количине, па је врло захвална за конзумацију. Може се спремати на различите начине: пржити, кувати, пећи на жару или укиселити у туршији. Ово је једна од печурака која се може јести и сирова, али термичка обрада је препоручљива за све врсте гљива.
Могућа је замена за отровном оловастом рудолиском чији листићи су жути, а касније розе боје. Ове две врсте се ретко јављају у исто доба године, па је уз мало пажње, лако уочити разлике.
Ако вас занима чудесни свет златиборских гљива, са неким од њих се можете упознати на овом месту: Гљиве Златибора.