Ознака: црква

Бела црква у ужичком селу Карану је српска православна црква посвећена Благовештењу и припада Епархији жичкој Српске православне цркве.

Доброселица је село, у општини Чајетина, на јужној страни Златибора, удаљено око 15 километара удаљености од туристичког центра. Село се налази на око 950 метара надморске висине и покрива површину ...

Црква Светог Илије у Доброселици једна је од најлепших и најстаријих цркава брвнара у Србији. Налази се на неких 20 километара од туристичког центра Златибора и припада Епархији жичкој Српске ...

Црква Светог цара Константина и царице Јелене се налази у селу Љубиш, на двадестак кклометара удаљености од туристичког центра.

Љубиш је село у општини Чајетина, на јужним падинама планине Златибор, удаљено око 25 километара од туристичког центра. Просечна надморска

Сирогојно је село смештено на источном делу Златибора, удаљено око 26 километара од туристичког центра. Административно припада општини Чајетина, а граничи се са општинама Ужице и Ариље. Село је познато ...

Црква Светог Ђорђа у Ужицу, изграђена је између 1842. и 1844. године. Налази се на Тргу Светог Саве, уз зграду Гимназије и припада Епархији жичкој српске православне цркве.

Црква Светог пророка Илије налази се у Мачкату и припада Епархији жичкој Српке православне цркве. Удаљена је 10 километара од туристичког центра Златибора, отприлике на пола пута ка Ужицу.

Мећавник (Дрвенград) је туристичко насеље у селу Мокра Гора. Налази се на истоименом брду, а од центра Златибора је удаљен око 40 километара.

Црква светог Апостола и Евангелисте Марка у Ужицу припада Епархији жичкој Српске православне цркве. Смештена је у делу града званом Царина, на Ракијској пијаци. Ужичани је називају и Стара црква.

Црква безгрешног зачећа блажене дјевице Марије у Ужицу основана је 1934. године за време фра Серафина Сарића. Оснивач је била Београдско-смедеревска надбискупија која је имала за циљ да окупи католике ...

Црква Светих апостола Петра и Павла налази се у Сирогојну, припада Епархији жичкој Српске православне цркве.Саграђена је 1764. године на иницијативу протојереја Георгија Цмиљанића из Љубиша.