Хумор

Постање златиборско

У почетку створи Бог небо и земљу и створи светлост и раздвоји светлост од таме.

И бејаше дан други и Господ стајаше на небу, над свом земљом и водом, а земља беше без обличја и рече Господ : „Нека овде буде планина“.

И бејаше дан трећи, створи бог шуме и насели их зверињем земаљским.

Четвртог дана створи Господ пршуту, сланину, чварке и остале ђаконије земаљске.

И бејаше дан пети кад бог створи кајмак и сир.

Стаде Господ на вр’ Чиготе и рече: „Да створим човека по обличју свом“ и створи Бог Златиборца, створи мушко и женско, да буду господари планини и свом зверињу на њој. И благослови их Бог и рече им: „Живите, множите се, ваша је планина и шуме на њој и све звериње. Ево вам и ова секира да имате чиме да нацепате дрва кад удари алауџа.“

Тада погледа Бог дело своје и гле беше добро веома и би вече и би јутро, дан шести.

И живеше Златиборци на планини својој и ничег им не недостајеше. Све бејеше њихово, и рибе и птице и сва стока и плодови земаљски. Само им мало беше ‘ладно пола године, ал’ дрва довољно имађаше, па се не сикираше.

Ал беше једна воћка, шљива се зваше, а Бог Златиборцу беше забранио да од њених плодова прави пића икаквог. И беше новембар и Златиборцу досадно беше и рече: „Ти ћеш мени да забраниш да од шљиве пића себи правим.“ И пристави Златиборац казан и ракију испече. И попи чашу прву и виде да је добро. И позва комшије да попију и они коју, па се заракијаше и запеваше.

И чу Господ песму па погледа са Чиготе и виде да су сви пијани и да се сад с њима не вреди расправљати, па се окрену на другу страну и настави да гледа своја посла.

One thought on “Постање златиборско

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *