Златопедија, Флора

Зеље

zelje

Зеље (Rumex patientia) је вишегодишња зељаста биљка. Још се назива и ливадско или дивље зеље. Расте као самоникла, коровска биљка. Има јак, вретенаст корен. Листови су на дугим дршкама, велики и меснати. Стабљика са цветовима образује се од друге године.

Зеље је богато минералима (гвожђе, калијум, калцијум, натријум, фосфор) и витаминима (А, Б витамини, Ц, Е, К), беланчевинама, угљеним хидратима, флавоноидима, целулозом, танинима, етеричним уљима, али се због свог опорог и киселог укуса не користи често у исхрани.

Расте по златиборским ливадама. Лиске се беру с пролећа док су младе и док биљка није процветала. Користи се за прављење салата, супа, чорба и пита. Зеље се чува у фрижидеру, али је најбоље да се искористи до 24 сата након брања. Што дуже стоји количина витамина Ц се значајно смањује. Зеље помаже при лечењу од анемије, лењих црева, обољења јетре и жучи, отвара апетит, чисти организам.

Може се гајити у баштама – питомо зеље. Сеје се почетком марта или крајем септембра. Растојање између биљака је око пола метра. Не захтева посебно земљиште и отпорно је на ниске температуре. Једино воли влагу, па га треба редовно заливати. Прве године биљка даје само листове, а већ наредне и цветове. Цветне делове кидати како би се поспешило листање. Сваке четврте године засад се мења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.