Златопедија, Флора

Багрем

bagrem

Багрем (Robinia pseudoacacia) је листопадно дрво које води порекло из југоисточног дела САД, а у Европу је донето почетком 17-ог века.

Стабло може да достигне висину до 25 метара, а у пречнику и до пола метра.

Кора му је тамно смеђа и избраздана. Младе гране – изданци, су дуги и глатки, на њима су спирално распоређени парови трнова. Трнови су велики, јаки, троугластог облика, имају заштитну улогу. Између два трна је пупољак.

Листови су непарно перасто распоређени, елипсастог облика. На једној дршци је 9-12 лиски.

Цветови су беле боје, расту у групама, интензивног мириса. Багрем цвета од априла до почетка јуна. Јако су медоносни и важан су извор хране за пчеле.

Плод је пљосната махуна, тамно брао боје, са 4-10 семенки.

Багрем се користи као огрев, за прављење дирека за ограду, паркета, и изузетно цењеног багремовог меда.

Иначе, стара кора, зрели листови и сирове семенке су отровне, јер садрже цитизин. Једино је цвет безопасан и јестив. Слаткастог је укуса, па се од њега могу спремати колачи, сок и слатко.

Јако је прилагодљива ( негде и инвазивна) врста. Расте на свим типовима земљишта, па се често користи за пошумљавање неплодних терена. У златиборском крају багрем се углавном среће поред путева и служи као заштита од клизишта.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.