Златопедија, Флора

Јагорчевина

jagorčevina

Јагорчевина (Primula acaulis) је вишегодишња зељаста биљка ниског раста. Расте по ливадама, пропланцима, шумама, а неретко и златиборским двориштима.

Корен јагорчевине је кратак и ваљкаст, смеђе боје. Листови су јајасти, наборани и са наличја прекривени длачицама. Дуги си од 3 до 6 cm и увијени надоле. Листови су приземни са кратком дршком. Цветови су крупни (до 3 cm) са пет звонасто распоређених латица. Цветови расту на дугој дршци. Круница је левкаста, такође са пет листића, дуга око 1,5 cm. У природи су најзаступљенији светло жути, до бели цветови, мада се срећу и црвени до љубичасти. Јагорчевина цвета од марта до маја. Плод је у виду чауре, овалног облика, дуге до 1 cm. Размножавање се врши преко семена или дељељем бокора.

Јагорчевина садржи натријум, калцијум, сапонин, примаверин, примулаверин, а цвет и флавонаиде. Лист је богат каротеном, а цела биљка витамином Ц. Јагорчевина се користи као чај и сируп за искашљавање, а добра је и за циркулацију крви, против болести бубрега, реуме, несанице, лупање срца. Са њеном употребом не треба претеривати, јер може изазвати алергијске реакције или проблеме варења. Корен се вади на почетку цветања или на јесен, а листови се беру док биљка цвета.

Јагорчевина може да се гаји у баштама, али и у саксијама. Постоји више варијетета различитих боја цвета, па се често користи у хортикултури.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.