Црква Светих апостола Петра и Павла налази се у Сирогојну, припада Епархији жичкој Српске православне цркве.
Саграђена је 1764. године на иницијативу протојереја Георгија Цмиљанића из Љубиша. Првобитно је изграђена од камена као мала црква за потребе села. Исте године, иконостас је осликао тада млади зограф Симеон Лазовић из Бијелог Поље. Касније је откривено да је то био и његов први рад на изради олтара. Текст који стоји на крилу царских врата и сведочи о ауторству најзначајнијег иконописца тог доба гласи: „Сија двери изобрази аз грешни зограф Симеон Лазовић от мјеста Бијелога Поља, Бог да прости на 1764.“
Црква је окречена у бело, без осликаних зидова, покривена карактеристичним златиборским дрвеним кровом. У ј порти се налазило и сеоско гробље о чему сведоче и бројни камени споменици. Крајем 19 века уместо дрвеног трема који се налазио на улазу у изграђен је звоник. Изнад улаза су две нише са фрескама светих апостола Петра и Павла
У свом делу „Путешествије по Сербији“ штампаном 1828. године, Јоаким Вујић помиње боравак у Сирогојну и постојање цркве: „У овом селу јест једна нова мирска церква с једним лепим предверијем. Церква је пристојне величине, а зидао је народ с ктитори и приложници. При увходу у церкву от западне стране у предверију више врата види се изображеније св. Петра и Павла с једним кандилом…“
Крајем 19. века, већ прилично оштећена црква доживљава прву велику обнову током које губи добар део свог првобитног изгледа. Неке од вредних икона су премештене у Народни музеј у Ужицу, док су друге дате приватним лицима на чување. 1922. године, на зидовима су постављене табле, рад сликара и вајаар Михаила Миловановића, са именима ратника, парохијана страдалих током ратова у периоду између 1912. и 1918. године.
Други светски рат и период после њега, довели су до запуштеља и пропадања цркве, а њено обнављање почиње деведестих година 20. века. Замењен је кров, омалтерисана је, враћен је део првобитног иконостаса и неке од оригиналних икона.
Црква Светих апостола Петра и Павла заједно са Музејом на отвореном „Старо село“ представља јединствену целину која је 1983. проглашена за културно добро од изузетног значаја.
Старешина храма данас је јереј Марко Денић, тел. 064/2222-658.
