Основни састојци потребни да би се направила стара, такозвана, сељачка проја су пола килограма кукурузног брашна, кашичица соли и шоља (око 1dl) млаке воде. Помешати брашно и со и постепено додавати воду. Тесто треба да буде кашасто. Пећи у подмазаном плеху мало дуже, око 45 минута на 180 степени.
Проја се може пећи у обичном плеху, а може и у калупу за мафине. Уместо подмазивања, у плех се може ставити и пек-папир.
Овако направљена проја је сабијена и дроби се. Док је топла има извесну мекоћу, али чим се охлади постаје тврда. Зато се тада углавном једе удробљена у млеко.
У пекарама и ресторанима тешко је данас пронаћи овакву проју. Домаћице су модификовале изворни рецепт додавајући киселу воду уместо обичне, јаја и прашак за пециво како би проја била мекана. Мало по мало, додавањем сира, павлаке, јогурта, па чак и спанаћа и тиквица дошло се до новог рецепта – пројарица.
Како год, у златиборском крају на славским софрама, сељачка проја је незаобилазна уз предјело, сарму и свадбарски купус. Посебно је цењена као део зимске закуске уз пршуту, сланину, сир, кајмак и кисели купус. Уз то ако се дода љута ракија и добро друштво, пријатно проведено време је загарантовано.
Ако вам треба идеја за доручак, ручак, вечеру… посетите златиборску куварицу. Можда пронађете инспирацију!